• Bebe
• Stvaranje obitelji
• Djeca
• Opće roditeljstvo
• Novorođenčad
• Tinejdžeri
• Mala djeca
• Trudnoća

Opozicijski defijantna djeca nasuprot djeci jakog karaktera

Sva djeca su barem povremeno opozicijska i defijantna. To je normalan dio razvoja. Oni koji se tako ponašaju mogu se smatrati jakim karakterom, osobito tijekom razvojnih faza utvrđivanja mišljenja i neovisnosti; malodjeteta, predškolci i tineždžeri tipično aktivno pokazuju ta ponašanja. Zatim, negdje između 1 do 16 posto djece ima opozicijski defijantni poremećaj, ili ODD, prema Američkoj akademiji dječje i adolescentne psihijatrije. Razlikovanje između djeteta jakog karaktera i onog s ODD-om može biti teško.

Simptomi ODD-a

Neki simptomi opozicijskog defijantnog poremećaja također se javljaju u svu djecu, osobito u pojedincima jakog karaktera i onima koji prolaze kroz određene razvojne faze. Ostali simptomi su malo ekstramijerni, i najčešće se vide u djeci s ODD-om i drugim ponašanjskim ili psihološkim problemima. Uobičajeni simptomi ODD-a uključuju česte napade bijesa, ljutnju ili rancor prema drugima, prekomjerno svadjanje s drugima i osobito odraslima, stalno postavljanje pitanja pravila i odluka, aktivna defijantnost, pokušaji iritacije ili razljutjivanja ljudi, okrivljavanje drugih za greške, prekomjerna iritabilnost, često коришћење ругања, дубока негативност, злонамерност и тражење освете, као и склонност да постају мрзњиви или злонамерни када су љути. Понашања се најчешће дешавају код куће и у школи, насочена пре свега на овлашћене особе. Дјеца са ODD-ом генерално не сматрају себе опозиционим или дефијантним; уместо тога, вјерују да се фарно супротстављају неправедним захтевима.

Dijagnostika ODD-a

Budući da je često teško razlikovati dijete jakog karaktera od onog s opozicijskim defijantnim poremećajem, дијагноза мора бити изведе психологом или психијатријом. Ови обучени професионалци одређују да ли дијете задовољава критеријуме наведене у Дијагностичком и статистичком приручници менталних поремећаја. Као и са било којим психолошким стањем, нема крвних панела, технологија слике или других тестова који би пружили закључну и објективну дијагнозу. За дијагнозу ODD-а да би буде изведена, симптоми морају бити трајно присутни најмање шест месеци и causar јасне поремећаје у животу код куће и у школи. Дијагноза обично такође зависи у делу од искључивања других могућих узрока проблематичних понашања.

Други стања

Различити ментални поремећаји и психолошки услови могу се појавити са симптомима сличним онима опозицијског дефијантног поремећаја. Ови морају бити размотрени током дијагностичке фазе, пошто тачна дијагноза očигутно утиче на приступ лечењу. Много дјеце са ODD-ом трпе од једног или више ових стања у додатак на ODD, мада, уместо него. Други услови који имитирају ODD или често се јављају у конјункцији са њим укључују поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD), анксиозне поремећаје, биполарни поремећај, депресију, учене тешкоће, обсевно-компулзивни поремећај (OCD) и зависност од дроге или алкохола.

Лечење ODD-а

Док дјеца јаког карактера sigурно могу наићи на негативне ефекте свог понашања када то узрокује сукоб у међуособним односима, она са опозицијским дефијантним поремећајем искуштавају честе, хроничне поремећаје у већини својих односа, у и ван куће, које сметaju свакодневном животу. Јер њихово понашање потиче из менталног поремећаја, дјеца са ODD-ом не одговарају на стандардне дисциплинске радње или позитивно подстакање пожељних понашања као дјеца јаког карактера или просто непоштена дјеца. Лечење може бити прилично тешко и споро да покаже резултате. Може укључивати индивидуалну психотерапију, породичну терапију и лекови. Родитељи такође морају научити механизме за суočавање и управљање.